Јубилеј

ДРАГИЋ КАРАКЛИЋ, ДИРЕКТОР НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА „ТАРА”, ПОВОДОМ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЗАШТИТЕ ОВОГ ИЗУЗЕТНОГ ПОДРУЧЈА
Благо и брига
На скоро 25.000 хектара ове горске красавице сабрало се много ретких и задивљујућих природних одлика. Сада је то и туристичко одредиште, са незаборавним видиковцима, планинарским и бициклистичким стазама, адреналинским спортовима... Популарност ове ћириличне планине повећава и притиске, као и ризике кварења, од којих се мора паметно одбранити

На овом делу старовлашких планина, на крајњем западу Србије, над великим лактом Дрине, бистрина и лепота се подразумевају. Просечна надморска висина је до 1.200 метара, највиши врх (Козји рид) има 1.591 метар. О далеким видицима и обиљу природних дарова, као и одговорности која уз то иде, разговарамо за Националну ревију са Драгићем Караклићем, директором Националног парка „Тара”.

Простор Таре званично је проглашен националним парком пре тачно четрдесет година (13. јула 1981). Каква су главна постигнућа у тих четири деценије?
Тара је стављена под заштиту заслугом шумарских стручњака и професора Драгомира Милојковића, Душана Чолића и Стевана Коларевића. Након оснивања уследио је прелаз из шумског газдинства у предузеће за заштиту и развој Националног парка „Тара”, што је захтевало доста прилагођавања. С обзиром на то да је ово погранично подручје и на ситуацију деведесетих година, у том периоду није било много простора за напредак. Тек крајем деведесетих почиње да се ради на различитим пројектима који доприносе афирмацији Парка. Сада имамо изграђену туристичку инфраструктуру у виду Центара за посетиоце, видиковаца, шетачких, планинарских, бициклистичких стаза... У циљу унапређења подручја успостављена је сарадња са одговарајућим организацијама и институцијама из различитих области, пре свега на националном нивоу, али смо активни и на пољу међународне сарадње. Препознатљивост Парка је сада на високом нивоу не само у границама Србије, већ и шире. И најважније: све темељне вредности подручја су сачуване и трудимо се да тако и остане.

Шта Национални парк „Тара” данас издваја на мапи заштићених подручја у Србији и овом делу Европе?
Ово је ризница природних драгоцености и уточиште за бројне врсте из далеке прошлости. Посебно се издвајају Панчићева оморика и Панчићев скакавац, а треба истаћи да је ово подручје најзначајније станиште медведа и дивокозе у Србији. Ипак, основни феномен Националног парка представљају шуме које покривају 80 одсто територије и спадају међу најочуваније, најквалитетније и најпродуктивније у Европи. Овде је регистрована 1/3 биљних врста Србије, 60 врста сисара, 140 врста птица, 19 врста риба... Такође, Тара има и значајне културно-историјске споменике, од којих су најпознатији манастир Рача, задужбина краља Драгутина из XIII века и некрополе са стећцима увршћене на Унескову листу светске културне баштине.

Национални парк „Тара”, дакле, има изузетне природне одлике и ресурсе. Успевате ли да их заштите, и како, од свих искушења која доноси модерна цивилизација? Од загађења, изумирања биљних и животињских врста, дивље градње, вулгарно мишљеног и самовољног либералног капитализма...?
За сада успевамо да одолимо свим изазовима, али су притисци велики. Управљање заштићеним подручјем захтева проналажење идеалног баланса између управљача и корисника простора, односно равнотеже између мера заштите и конзервације, те жеља и потреба за коришћењем простора и ресурса. Проблем је што заштиту природе не доживљавамо сви на исти начин. Често одређене интересне групе ствари посматрају искључиво из своје перспективе, занемарујући потребе осталих. Ваља имати ширу слику, сагледати детаљно шта су добробити и последице одређених поступака и одлука. Препознатљивост и популарност подручја носи и бројне потенцијалне притиске и проблеме. Проблеми су бројни и компликовани, али, дугорочно гледано, глобални проблеми попут климатских промена представљају највећи изазов.

ТУРИЗАМ И ИДЕНТИТЕТ

Поред свега осталог, подручје Таре прерасло је и у један од најзначајнијих центара планинског туризма у Србији. Шта су најважнији елементи ваше туристичке понуде?
Подручје националног парка „Тара” и општине Бајина Башта су једна од најзначајнијих туристичких дестинација у нашој земљи. Можемо рећи да је Тара доминантно летња дестинација, али то не значи да у зимској сезони не нуди довољно забаве и уживања. Ово је подручје које своју понуду темељи на уживању у природи, кроз активни одмор и едукацију. Тара је препознатљива по својим видиковцима којих има десет уређених и безбедних за посетиоце, али има и бројних других могућности, од планинарења, вожње бицикла, кајака, рафтинга, веслања на СУП даскама, кањонинга... Једна од главних атракција је и крстарење кањоном Дрине од Перућца до Вишеграда, а ту су и ексклузивни програми посматрања дивљих животиња, попут мрког медведа. Наравно све је праћено и богатом гастрономском понудом, као и ракијама по којима је овај крај чувен.

Ове године Национални парк „Тара” добитник је посебног признања за допринос очувању ћирилице. Каква је Ваша делатност у области неговања и заштите културног наслеђа и очувања идентитета?
Јавно предузеће Национални парк „Тара”, током четрдесет година рада на заштити и унапређењу природног и културног наслеђа, активно делује и на пољу очувања и промоције ћириличне баштине. Издавач смо великог броја публикација писаних на ћирилици од којих је добар део намењен најмлађој популацији. Не радимо само на промоцији вредности подручја, већ активно промовишемо и наше национално писмо. Поред великог доприноса промоцији Таре, Бајине Баште и Србије на бројним презентацијама у земљи и иностранству, Национални парк „Тара” стално ради на повезивању са различитим институцијама у земљи и дијаспори у циљу јачања и очувања националног идентитета.

НАСТАВАК ОДГОВОРНОГ УПРАВЉАЊА

Какви су Ваши даљи планови и пројекти у управљању националним парком, у развоју и заштити тог простора?
Наставићемо да одговорно управљамо овим подручјем и да активно радимо на његовом унапређењу и промоцији. Трудићемо се да нађемо баланс између захтева за заштитом и коришћењем простора. Образовањем и информисањем посетилаца и локалног становништва покушаћемо да смањимо притисак на природу. Подржаћемо све иницијативе које су одрживе и еколошки прихватљиве, али ћемо се и борити против свега што угрожава вредности овог подручја. Непрестано ћемо радити на одржавању постојеће и изградњи нове инфраструктуре за посетиоце.

Прошле године, по свој прилици слично ће бити и ове, имали сте праву најезду домаћих туриста и досад вероватно невиђене гужве. Како се носите са тим и може ли то да угрози природу на простору о којем бринете?
Претходне године Национални парк „Тара” био је једна од најпосећенијих дестинација у Србији. Према подацима Туристичке организације Србије, видиковац Бањска стена је био најпосећенији туристички локалитет у Србији. Ово је нама створило много потешкоћа у функционисању. Највећи проблем је била гужва, односно физичко оптерећење појединих локалитета. Срећа је да су посетиоци углавном били концентрисани на популарним и лакше доступним одредиштима, те да нису задирали дубље у природу. С обзиром на број људи који је боравио на Тари током прошле године, могу рећи да није било значајнијих проблема. У сваком случају, ово нам је указало на наше недостатке и пропусте које треба кориговати. У плану је да у наредном периоду израдимо и план управљања посетом. Туризам јесте најбољи и најлакши начин за валоризацију атрактивних простора. Ипак, морамо бити свесни да он носи и опасност од самодеструкције. Због тога мора да се развија тако да осигура заштиту природе и читавог подручја за сопствени развој и активности, јер ће их у противном уништити.

***

Млади
Очито је велико повећање броја младих међу туристима на Тари. Шта их то привлачи?
Ово је дестинација која нуди активан одмор и бројне адреналинске активности. Вероватно то привлачи младе људе. Такође, треба имати у виду и утицај друштвених мрежа и бројних „инфлуенсера” који на њима деле своја искуства са Таре.

***

Препорука
Шта Ви лично највише волите на Тари? Која су, ту, Ваша омиљена места? Где обавезно водите своје важне госте и пријатеље?
Као неко ко је рођен и одрастао на Тари, односно у Заовинама, поносан сам пре свега на свој родни крај. Шуме, а нарочито станишта Панчићеве оморике, дају печат овом подручју. Место које бих свима препоручио јесте врх Јањач са кога се пружа незабораван поглед на већи део Таре, али и на Вишеград и венце босанских и црногорских планина. Ипак, нема грешке ако посетите било који други видиковац или неки други локалитет у националном парку.